Zašto samo za devojčice?
“A zašto samo za devojčice?” je pitanje s kojim se susrećemo od 2017. godine, kad je održan prvi Rok kamp za devojčice. Pojavi se svake godine u komentarima na društvenim mrežama, pojavi se među pitanjima koja nam postave mediji, pa čak i u nekim neobičnim situacijama. Jednu takvu situaciju smo imale ove godine kad smo kao tim putovale na susret svetskih organizacija koje prave rok kampove za devojčice, Girls Rock Camp Alliance (GRCA). Mladić na pasoškoj kontroli aerodroma u Oslu, kome je posao da proveri kuda idemo i zašto, na svrhu naše posete reagovao je pitanjem, “A zašto samo za devojčice i žene, pa ja znam više žena koje pevaju nego muškaraca?”.
Istina je da je žena i devojčica više u svakoj sferi nego što je bilo pre 50, 100, ili više godina (na velikom broju visokoškolskih ustanova ih je i više nego muškaraca i momaka), ali to ne znači da živimo u ravnopravnom društvu. Mnoge žene i devojčice pevaju, plešu, sviraju, ali takođe svuda oko nas ima žena i devojčica koje se ućutkuju. Devojčica kojima se govori da treba da budu ‘ljubaznije’, ‘nasmejanije’, ‘mirnije’, manje glasne, manje borbene i manje svoje. Ima i devojčica kojima se brani da pohađaju više razrede osnovne škole, devojčica koje su prerano primorane da stupe u brak, devojaka i žena kojima se iznova ograničavaju reproduktivna prava i kojima se iznova dovode u pitanje politička prava. Devojčica i žena koje se ne osećaju sigurno na ulici, u školi, na poslu, u sopstvenom domu.
Sigurno okruženje za svaku devojčicu
Kada devojčice pitamo zašto je Rok kamp samo za devojčice, njihov odgovor je jednostavan: “Pa, zato što nam treba naš prostor”. I to je ono što Rok kamp za devojčice predstavlja, kad pogledamo malo bolje, malo dalje od časova sviranja i prvog koncerta sa bendom. Rok kamp je prostor u kome se svaka devojčica oseća bezbedno i slobodno da bude ono što jeste, da kaže šta misli, da se druži s kim želi. To nam potvrđuju i priče devojčica koje se prijavljuju na kamp i njihove reakcije, stavovi i ponašanje nakon kampa.
RKZD je sigurno, kreativno i vrlo inspirativno okruženje za jednu devojčicu koja traži svoje mesto u ovom svetu. Prostor pun slobode i moćne energije sa vršnjacima koji žele isto i osećaju se isto, pa se tako niko ne oseća drugačije. Najveća vrednost kampa su mentorke koje nesebično dele svoje znanje sa puno ljubavi i strpljenja i naravno volonterke i svi koji su na neki način doprineli da sve to bude tako.
Na Rok kamp se prijavulju devojčice koje su jedinstvene, drugačije od sredine, i koje zbog načina na koji misle, svog muzičkog ukusa i stila oblačenja često nailaze na osuđivanje, a u nekim slučajevima i na socijalno isključivanje i vršnjačko nasilje. Prema jednom od najvećih istraživanja vršnjačkog nasilja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, 60 % učenika i učenica je doživelo nasilje, od čega 40 % socijalno isključivanje, 16 % fizičko nasilje i 15 % fotografisanje bez pristanka. U četvrtini slučajeva, razlog za vršnjačko nasilje su oblačenje, frizura i ponašanje – stvari koje su u školskom uzrastu izrazito važne kako za lični identitet tako i za osećaj pripadnosti kolektivu.
Ovde niko ne osuđuje
Devojčice su, nažalost, navikle na odrastanje u sredini u kojoj je rizično biti drugačiji, zbog čega je prva reakcija kad se na Rok kamp dođe, “Ovde niko ne osuđuje!” I to nije samo puko pravilo koje pročitamo prvog dana kampa, već kultura koju uspostavljamo svaki put kad ponovimo “slušamo se” i “brinemo o sebi i drugima”, i kultura koja ostaje nakon kampa. Prema svedočenju preko 86-93 % roditelja i staratelja, devojčice se s kampa vraćaju otpornije na pritiske sredine, svesnije tuđih potreba i problema, i tolerantnije na drugačiji izgled i iskustva.
Sjajno iskustvo gde se uči ne samo o muzici nego i o međuljudskim odnosima. Da čuju iskustva drugih i da se ne osećaju kao da nigde ne pripadaju.
Od “ovde niko ne osuđuje” do toga da se svugde osećaju slobodno i sigurno da budu autentične i svoje nije ni kratak ni jednostavan put, ali ono što se na Rok kampu dobija, pored muzičkih veština, jeste zajednica koja podržava. Mentorke, volonterke, omladinske edukatorke, i pre svega, drugarice, ono su što čini Kamp posebnim i ono što devojčicama daje vetar u leđa da razvijaju svoje talente i dalje istražuju ko su one i šta ih interesuje. U svakoj sredini, ma koliko u njoj bilo diskriminacije i nerazumevanja, lakše je kad znaš da nisi sama. Zato je Rok kamp, još uvek, samo za devojčice.
piše: Dunja Karanović
